 |
На слици: Сцена из филма: Повратак,
Андреја Звјагинцева из 2003.
Фотографија: http://www.tvorac-grada.com
|
Настрана
толеранција и нормативни протекционизам појединих овоепохалних девијација и
изопачености одавно су већ фрустрирајући за рационалан ум, али у последње
време, постају перверзни и опасни по живот.
***
Јесмо
ми колонија и туђе чизме и туђих вредности, али понајпре и понајвише сопственог
млаковерства.
***
Не
знам зашто, прећутао сам лањски боравак у завичају свога оца, на Ђурђевдан, 18
км. узводно Бистрицом од Призрена. Отац, и нас двојица синова, бејасмо колачари
у порти сеоске цркве где се окуписмо из свих крајева Србије… Неколико
непосредне и питоме деце муслиманске вероисповести, све време је радосно и
љубопитљиво стајало уз ограду порте и пред дверима цркве Св. Ђорђа, из 17.
века, у којој је и блаженопочивши нам патријарх Павле више пута богослужио… По
завршеном обреду даривасмо чељад, пописмо по коју, поћутасмо, а затим обиђосмо
пустош, рушевине и мук.
Потом
кренусмо натраг…
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...