Дијалог, Мала сцена

На слици: Позоришне кулисе; Фотографија: http://www.radioapatin.com/

Лица:

Реч - најмања јединица језика која носи значење и има фонетску вредност

Зборац – Човек склон брбљању, често и празнословљу. Обично, непромишљена особа

Сцена: Зборац пред огледалом у купатилу. Намешта кравату и гласно увежбава говор за ТВ наступ. Уз меланхолични хук, кроз отворен прозор долеће њено величанство – Реч.

***

Реч (гневно): Зашто си ме изговорио?

Зборац: Како то мислиш, зашто сам те изговорио?

Реч:  Просто, имаш ли покриће за мене?

Зборац: Не разумем ништа.

Реч:  Разумеш, разумеш…

Зборац (мизерно, подцењивачки):  Али ти само реч…

Реч (одлучно):  Само реч, кажеш, пусти, празни ехо, неће бити. Неће бити, драги мој, ја сам Ти! И зато баш, интересује ме да ли си Ти – Ја и хоћеш ли стати иза мене изговорене?

Зборац:  Како то мислиш, хоћу ли стати иза тебе?

Реч:  Тако лепо, удахнуо си ми живот и обавезао ме на сопствено значење и зато желим да знам хоћеш ли бдети нада мном и следити ме тамо где ме биће моје дозива?

Зборац:  А где је то заправо?

Реч:  У ватру истине. Тамо где почињем и завршавам.

Зборац (охоло):  Ма дај, пусти фразе…

Реч:  Фразе? Хм, не бих се сложила, погледај ону барикаду прозборених речи које се нису окуражиле да ово питање поставе до сада. Обрати пажњу са колико наде очекују исход нашег разговора. Не бих се играла на твом месту. Њихова је тежина преголема и нема душе која ту силу може поднети.

Зборац (затечено):  Човече… Слобода, Правда, Љубав, Истина, Човекољубље… А, Ти, која си?

Реч:  Која год, зар је важно?

Зборац:  …Да, зар је важно?

Реч:  И, шта ћемо сада? Хоћеш ли ме се поново одрећи?