"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

недеља, 07. фебруар 2016.

Поетизирани случај из психотерапијске праксе, 3

На слици: Скученост; Фотографија: crna.gora.me

...Од када су ми украли боинг 707, ја те више нимало не интересујем, а претпостављам и да си задовољно трљао руке када су ме ономад киднаповали и уцењивали за милион и по долара које су тражили за откуп авиона. До тада сам ти био занимљив саговорник, долазио сам доста често и колико се сећам стално си ми натуцао на нос некакву бедну причу о самопоуздању и трабуњао о режиму терапије и поверењу у лекаре. Врло ниско, ниско и подмукло од тебе, мој друшкане, јер, управо су ме некакви доктори оптужили да сам све умислио и потказали ме милицији, па се и са њима прогањам. Вребају ме са свих страна, и мало-мало, па на мене запуцају. Ево, видиш ово црвенило у мом левом оку, то је од меткова, него нећу о томе… Издао си ме, око тога нема збора. И ти… а некада  си ме послуживао соком од малина када дођем, сада, видим, ништа од тога. Чак ни да проговориш честито.  

Али, не мари, не узимам ти то за зло, а још мање сам злопамтило. Већ колико сутра путујем за Београд да се придружим кривичном гоњењу против оне докторке, не могу сада да се сетим имена, оне, са плавом, дугом косом… али не бих да запуцам у главни град баш као слепац и гоља. Ето, можда би и могао да се искупиш, на пример, да ми помогнеш са 200 евра. Разумем, разумем, треба ти за кирију. У реду онда, али, можда да ми даш какав стари мобилни телефон. Када добијем спор ја ћу ти неизоставно надокнадити услугу… Хм, да, кажеш, немаш нити један… Да, да… А, фармерке неке старе? Не иде да се у тужилаштву за организовани криминал појавим у овим поцепаним између ногу. Они би то сасвим погрешно схватили. Ма, нема везе што су велике, важно је да су читаве. Е, хвала ти братац. Хвала ти и жив био. И – јави се, човече. Не знам шта ти је…




Нема коментара:

Постави коментар

Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...