 |
На
слици: „Зимски пејсаж“ Алексеја Саврасова; Фотографија: http://www.wikipaintings.org
|
Ти ми о степама не причај
више
Крик је у грлу одјеком
затечен
Кроз сутон модри морам све
тише
Болу свом далек и
недоречен
Јер није од вода овај шум
Нити ветар брезе њише
То беспути само изгубљени друм
Беспути и уздише
За песмом оном што мину
Пољима нашим у вечери сетне
Где би студени многе да се
вину
И тишина ова да се одметне
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...