 |
На слици: Мулен Руж; Фотографија: Лична
архива аутора;
|
Говориш, премного чак… Не престајеш да
говориш. Међутим, речи ТЕ ниоткуда, ни ДАНАС. За мене је то безмало заувек! У
реду, онда, али не сметни са ума да задуго, задуго, нећеш бити у прилици да
будеш у праву.
***
Ја задрхтим на сваки твој дамар – ти ни на
моју грозницу
Устреперим на твоје било – ватри мојој ни
да наслутиш лик
Оджалим ја и твој погрешан корак – ти ми
потураш странпутицу
Ја послушам сваки твој уздах – ти нити мој
крик
***
Умрети за Слободу – није тешко. Тешко је
окуражити се за Слободу за коју вреди умрети!
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...