 |
| На слици: Брезе; фотографија: natasamiljanovic.wordpress.com |
Ноћ
зори понуди мито
Са
месецом да остане сама
Јесам
ли те синоћ љубио силовито?
Јеси
ли ме испијала уснама?
Уздах
већ је јутро зањих`о
Мук
низ кичму плетеницу везе
Мила
моја, баш је тихо
…тихо
шуме брезе
Остало
је само у чистом болу
Можда
последње плутање
И
ћутање на столу
…На
столу Ћутање
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...