Прозаични триптих

На слици:Триптих, Торнадо; Фотографија: posters.md

     Веома много се говори о тзв. политичкој, економској и интелектуалној елити. Нико и не помошља да прозбори о најважнијој, рекло би се, основној, из које потом системски проистичу остале, ВРЕДНОСНОЈ елити. Када се васпостави таква елита (наравно, и под условом да промовише узвишене, племените, богоугодне и надасве хумане вредности), престаћемо да говоримо о квазиелити, псеудоелити… и да термин елита стављамо под знаке навода. То ће бити почетак. До тада ваља чувати преостале искре правих вредности. Драгоценије су него што и мислимо, јер можда управо у њима лежи клица опстанка не само наше нације, већ и савремене цивилизације? Ко зна? 

***

   ...И наговештена насушност консензуса нашег о Косметској платформи – прва и последња нужност коју сасвим и безусловно не треба стављати на дневни ред ИКАДА јер је својом историјском улогом симболика Видовданског кода поодавно, сама, направила вечни консензус са историјом сопственог Народа, а тиме и његовом будућношћу - покушај је само да се приволимо тзв. реалности, а да се сва метафизичка семантика Космета пежоративно представи као заблудело, занесењачко трабуњање недораслих савременом политичком тренутку и општим међународним околностима. Није, међутим реч ниокаквом инфантилном идеализму већ о историјском, националном аксиому, нечему о чему се не расправља, јер свака расправа препоставља да се, зависно од околности, може довести у питање и/или релативизовати смисао читаве историје настале на робустној Косметској истини. Консензус постоји одавно, много пре нас а ми не смемо ни помислити да имамо посебну привилегију да га мењамо само зато што смо принуђени да се привремено вратимо на резервни геополитички положај. Одговор је прост, историја каже НЕ! У тој одричној речци је читав – консензус!

***

     Анксиозност мора остати примарна одредница мислећег човека. То је јединствени (не и једини) доказ његове аутономности, индикатор преосталих ресурса суверености и последња одбрана аутентичности у савременом свету. Упротивном, конформизам и медиокритет могу славити. Ако већ нису отпочели!?