НУЛТИ СЛУЧАЈ

 

Поштовани читаоци,

ова страница је посвећена презентацији збирке прича “НУЛТИ СЛУЧАЈ“ објављеној у издавачкој кући АЛМА из Београда (директна веза).

Фрагменти 60

 

                               На слици: Небески свод; Фотографија: http://nenawrites.com/

Господе, научи ме како да Те не заборављам, како да Ти присан будем и мимо часова моралног посрнућа, страхова и болести.

Фрагменти 59

 

                               На слици: Меланхолија; Фотографија: http://dzabaletan.com/

Величина једне љубави не мери се маничним усхићењем и егзалтираним заносом љубавника током њене привремености, већ бесконачношћу дубине патње која је спречавала сусрет са новом љубављу, по њеном окончању.

Пут

 

                      На слици: Плава шума крај Брисела; Фотографија: http://www.putokaz.me/

Не пали свеће

Засветли душом

За друмом

На који се спремам

Не остављај цвеће

Давно сам одселио

И са тобом поделио

Све што немам

Артиста

 

На слици: Винтејџ циркуски постер; Фотографија: https://www.123rf.com/

Из нових рукописа

Ходач на жици у канадском циркусу Cirque du Soleil, застао је неочекивано на половини трасе, вешто сео на затегнуту сајлу по којој се до тог часа самоуверено кретао, и одбио да настави извођење своје тачке. Упркос инсистирању управника и молбама осталих чланова трупе, дотични виртоуз је категорички негирао могућност да то учини. Представа је настављена на нижим нивоима арене, а по њеном окончању, на општу затеченост гледалишта и управе циркуса, особени акробата је загрмео са висина уверавајући ватрено да му се живот међу светином одавно згадио, да је исти више од глумишта, да већ неко време презире театар, и да заправо, никада неће сићи међу живе.

Писмо Хермана Хесеа

 

                 На слици: Детаљ са Ван Гогове слике; Фотографија: https://kultivisise.rs/
   

Из нових рукописа

Извесни Н.С., умировљени болничар негдањег лечилишта за душевно оболеле у Горњој Топоници код Ниша, сведочио нам је пред властиту смрт, крајем осамдесетих година прошлог века, да је небројено пута тражио пријем код Ђорђа Карађорђевића, тада већ абдицираног престолонаследника, али да исти никада није одобрен. Последњи пут је то учинио у јуну 1972., четири месеца пред принчеву смрт, када је очајнички и безуспешно куцао на врата виле на Дедињу у којој је овај живео са супругом.

Васпитач

 

                         На слици: Васпитно-поправни Дом у Крушевцу; Фотографија: Youtube

Из нових рукописа

Колегу чија нас је опсесивна посвећеност послу иритирала до увредљивости, неумитно нам својом преданошћу узнемиравајући савест и подсећајући на властиту површност и немар, испратили смо у пензију са недоличним олакшањем. Дечица којом се током радног века бавио са богоугодном пажњом и љубављу достојном дивљења, остала су без заштитника, а колектив без кротког тиранина. 

Библиотекарев пут

 

                            На слици; Затворски блуз; Фотографија: https://www.dotkomsite.com/

Из нових рукописа

Љубавница управника затвора оптужила је властитог супруга да потајно жуди за њом, на шта, појаснила је, исти има потпуно право, али да, додала је одлучно, свакако неће толерисати никакву неумереност у том смислу. Уплашен да би могао бити неоправдано инкриминисан за сексуално узнемиравање и недозвољене полне радње, докони библиотекар је најпре престао да уздише, а недуго потом и да дели заједничку брачну постељу. Неспкокојан и забринут за своју судбину, све чешће је одсуствовао из властитог дома, ноћи проводио обилазећи мостове, шетајући градским булеварима или дремајући у станичним чекаоницама. Шест месеци касније, промрзао, изгладнео и офуцан, већ сасвим физички исцрпљен и душевно сломљен, у потрази за било каквим комфором и коначним смирењем, покуцао је на врата тамнице и обесивши се о врат управнику, завапио: „Пријатељу једини, помози“.