"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

среда, 31. децембар 2014.

Новогодишњи фрагмент

На слици: Новогодишња честитка; Фотографија: https://pletenijesloves.wordpress.com

-…Ви разумете, зар не? Разумете. Реците да разумете! Реците, реците, забога…Немојте ћутати, Ви… Ви свакако разумете… Та, Ви то морате. Ко ће, ако Ви нећете. Имам ли ја икога другога, икога више на овом свету, доли Вас…? Разумете Ви… Разумете, сигуран сам… Сигуран. И неизоставно ћете… плакати. И вечерас, неизоставно… Плакати… Са мном… плакати… 

уторак, 23. децембар 2014.

Фрагменти 32

На слици: Галеб на небу изнад Свете Горе; Фотографија: Станимир Трифуновић, pletenijesloves.wordpress.com

…Нека ПРЕПОЗНАВАЊА никада не отпочну.  
Нека, никада не окончају

среда, 17. децембар 2014.

Вечерас потписујем "ПРЕПОЗНАВАЊЕ"

На слици: „Препознавање“, књига, Станимир Трифуновић; Фотографија: pletenijesloves.wordpress.com

Зима 1981. Тринаестогодишњак са облогама на челу лежи у ватри и са нејасном зебњом дрхти над судбином болесног Немечека, витеза-клинца из “… Павлове улице“. Чини то са страшћу која грозницу завејава бунилом.

Лекар, блиски рођак, вади наранџе из папирне кесе и шапуће му у ухо: „Време је да пређеш на озбиљнију књижевност, ето, на пример, Чехова…“

Пролеће 1982. Испред Бетексовог излога плоча један четрнаестогодишњак пребројава уштеђевину од некупљених ужина. Светлост уличног канделабера пада на Abbey Road преко чијег пешачког прелаза четворица самоуверено корачају. Албум који му недостаје. Као и три динара у џепу.

Неколико корака даље. Ђачка књижара. Прегршт свезака наранџасте боје, понека РИЗ-ова оловка, Пеликан гумице и… Зелене корице: Чехов, Приче, Рад… „Хм, стрико је паметан човек, а претећиће и за флипере у холу градског базена…

Исте ноћи. Загледан у Нађенкину недоумицу голобради момчић ПРЕПОЗНАЈЕ заводљиву лепоту игре речима. На радном сточићу јутро обасјава истргнут лист из свеске и неколико неспретних реченица о…

Децембар 2015. Син некадашњег тринаестогодишњака, данас средовечног чиновника једне несвакидашње установе у унутрашњости Србије, седи у наслоњачи и слушајући Here Comes the Sun са албума који је његов отац, волшебно уштедевши три динара више, купио наредног месеца исте оне године, прелистава једну књигу необичног наслова и још необичнијих корица. Чини то са мешавином узбуђења и знатижеље. Прикрадам се на врховима прстију и шапућем му у ухо: „Време је да пређеш на озбиљнију књижевност, ето на пример, Чехова…“

…Добро вече, даме и господо.
Вечерас потписујем ПРЕПОЗНАВАЊЕ.
… своју прву прозну књигу, збирку прича, која не би угледала светло дана да нема оних којима је посвећена, и да није било несебичне подршке свих вас, мојих блогопријатеља. Ви и не слутите шта сте за мене учинили и шта ми представљате. Најискреније се захваљујем свима.

субота, 13. децембар 2014.

О карактеру

На слици: Манастир Лешје; Фотографија: Синиша Миловановаћ, http://nulablog.wordpress.com/

Када карактер није посредован благодетним, покајничким смирењем он остаје израз страшне и исцрпљујуће борбе са сопственим страстима.
И, што снажније страсти утолико драматичнија борба. И, канда, велики и јак карактер. И све налик одлучној особи руковођеној начелима, узвишеним идеалима и гвозденом вољом.
А, заправо, големо и страшно поприште.

И мајушна, немирна душа. У дубоком неспокоју.

уторак, 9. децембар 2014.

Соба

На слици: Мраз; фотографија: www.naslovi.net

Мраз

И зоре млаз
У потиљку

И плафон

Господе
Како је тих звон
Тишина

У ожиљку

Соба…

На крају света

Са кревета
Где дозрева

Крај доба

недеља, 30. новембар 2014.

Фрагменти 31

На слици: Припрата, Страшни суд и изгнанство Адама и Еве из раја, 1565, Пећка патријаршија; Фотографија: www.rastko.rs


Једино питање на Страшном суду биће: „Да ли сте били милосрдни?“
Свети Јован Златоусти

среда, 26. новембар 2014.

Деца...

На слици: Руска деца и животиње; Фотографија: www.bastabalkana.com


…На улици их тучемо,
   …у медијима их инкриминишемо,
      …у јавности их жигошемо,
         …у институцијама их заборављамо,
            …у клубовима их обезвређујемо,
               …у школи их критијујемо,
                  …у породици их запостављамо…


…Ко их воли?

субота, 15. новембар 2014.

Фрагменти 30

На слици: Из опуса Андреја Тарковског; Фотографија: moji-tragovi.blogspot.com

…“Проћи ће, (…). И ова бол постаће мила и топла. Тако то бива. Стегне се нешто у грудима и мислиш никада минути неће, даље нећеш имати снаге и живот, канда, више нема никакав смисао. А, онда, и не приметиш, из туге проклија најлепши бршљан и замили грудима, пропне се сећањем и окити читаву прошлост најлепшим успоменама. Наједанпут, ни из чега, осетиш мирис свих драгих, ишчезлих људи, мирис очевог зноја, али он више не тишти, не пече… он радује. И, можда очи и засузе, и душа можда задрхти, и уздахнеш свакако, али нешто драго те ободри и окрепи, и нејасно однекуд, облије те понос. А бол, и не приметиш када постане анђео чувар. Тако то бива, (…)“