 |
| На слици: Част и Врлина, детаљ са платна Паола Веронезеа, пре 1567. године. Фотографија: |
Парадокс
родољубља, као врхунско начело одговорне оданости сопственом Отачаству
(јединствено и аутономно уверење моје
маленкости), иако можда недовољно одговарајућ термин за истицање јаке
патриотске орјентације која је под снажном и искључивом доминацијом чистог
моралног принципа, тј. принципа неподржаваног и необавезаног односом који
проистиче из нормативних нужности (Устав, закон, одлука, резолуција…),
представља наивни покушај аутора ових редова да увођењем овог појма у јавну полемику, поред осталих (ако такви
објективно постоје?), промовише још један критеријум ( верујем, из реда суптилнијих и нијансиранијих
критеријума који индицирају стратешки положај појединца у односу на феномен
родољубља) за лакше уочавање и јасније разликовање веродостојних, национално-политичких
позиција појединаца и/или група (организација, покрета, странака…) од оних који то
нису.
