...ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ РУКОПИСНЕ ПРОЗЕ
 |
| На слици: Стари прозор: Фотографија: ekologija.rs |
Она
је одлазила…
Ћутке,
из ужегле полутаме своје ординације, кроз прстима размакнуте траке
венецијанера, он ју јe посматрао док чило пролази међу сеновите стазе болничког
круга, не осврћући се назад, не подижући поглед ка високим прозорима једног од
сувишних одељења крушевачког здравственог центра… хитајући ка жамору који је
стидљиво сањала годинама, о којем му је бојажљиво говорила данима… Посматрао
је, више од свега сигуран да и овог часа, док бесомучно жури далеко из државног
апарата, из стега робустне конвенционалности, из вртлога лицемерја, из властите
малодушности… дрхти у непоузданој нади, и питао се има ли њено плахо срдашце
онолико храбрости колико верује да је окуражено и са каквим се стрепњама бори
та дивна, млада душица…
