Несувисли дијалог или дијалог сувишних људи

На слици: Птица; Фотографија: Психологија односа

А: Морална храброст је одлика веома ретких, а конформизам скровиште, чак и задравомислећег човека. Једна од највећих трагедија човечанства је управо у овоме другом. А, замислите само тај дивни свет који сами себи ускраћујемо властитим кукавичлуком…

Б: Шта за тебе значи морална храброст? Морал је тако нестална, и у различитим културама различито постављена и градирана категорија.

А: Морал је, као скуп обичаја и норми које су подређене добру и истини, такође подложан релативизацији од стране припадника групе која је установила морални стандард исте. И, та релативизација подразумева свако одступање од стандарда (а ја се у свом становишту фокусирам на она искакња која су детерминисана опортунизмом појединца и његовом егзистенцијалном скученошћу која га орјентише ка прихватању моралних оквира која „проширују“ распон моралног стандарда до граница које мењају његову основну бит и настоје да изврше процес нормализације свега атипичног, девијантног и, у основи, неморалног за дату заједницу). Тада синтагма „морална храброст“ подразумева супротстављање безпризорној и снажној тенденцији изопачења моралног праксиса а њен једини циљ јесте опстанак основних постулата морала: добра и истине. Зашто је то „морална храброст“? Зато што се очекује од појединаца или група, да буду спремне да противурече у амбијенту који то демотивише или санкционише. Наравно, не законским казнама, већ маргинализацијом, изопштавањем из друштвеног миљеа, психијатризацијом…
Чињеница је да различите културе васпостављају различите моралне оквире, али, мислим да ниједна не негира превасходност добра и истине као средиште својих начела, стремљења и делања.

Б: Мислим да је морал непроменљива категорија, да НЕ зависи од времена, народа, обичаја, поднебља. И мислим да свако има урођено осећање за морално, страшно, ужасавајуће или лепо.

А: На жалост или срећу, морал је зависна варијабла културе, етноса, епохе… јер представља скуп обичаја заједнице, и као такав јесте променљива, тј. релативна категорија, али и добрано стабилна, непроменљива константа унутар сваке појединачне заједнице. Ово не значи да постоји мноштво различитих и/или искључивих моралних еталона, јер у основи свих концепата морала, углавном јесте добро, правда, истина. Оно о чему Ти говориш, може се вероватно свести на моралне универзалије, тј. неизоставне конституенте суштине морала: став према добру, страшном, ужасавајућем или лепом.