Акварел за Јадранку

На слици: Акварел; Фотографија: www.etsy.com

Не журим више за одбеглим временом, јесењим акварелима мелодију пишем. 

Ветрове из космоса не чекам више, пресветом своду под тишину полазим.                   

Не проговарам, ћутњом презирем, у самоубици раскринкавам убицу.                               

И слутим……Располућени као две дојке на обнаженим женским грудима, можда ћемо и поћи једно другом у сусрет.

И знам…                                                                                                                                   

…Ваљда се о чежњи говори другачије.

А, ово?  

                                                                           

…Ово је само сенка пала на стидљиву девојачку кожу.