 |
| На слици: Чајник; Фотографија: sr.tubgit.com |
…И
однекуд помислиш како ситни ритуали, попут испијања чаја, мотања дуванских
цигарета, поподневне партије шаха или странице - две пред сан, и томе слично,
представљају твоју последњу одбрану, границу иза које свет коначно престаје да
постоји и, у неком нарочитом погледу, осетиш дубоко интимно задовољство, и
зажелиш се напрасно тихе и благе посебности, нечега још у чему би само ти скрушено
и питомо уживао и по чему би био другачији од свих осталих, макар то било и
штуцање у тишини и – насмејеш се за себе и постану ти одједном драге све личне необичности.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...