 |
| На слици: Опао лист; Фотографија:www.besplatne-slike.net |
Не
сутони никада над муком. Завејаће те баш онај лист који си одустао да подигнеш
са плочника и ставиш међу корице Малог Принца.
Неке
стазе лишће не прекрије заувек. Оне настављају да шуморе несаницама као крошње
високих јабланова. Штета, од њих никада неће постати успомена.
Жудњом
очајника не хрли кроз лишће. Јер… обрех
се за трагом и пристигох и на врата закуцах, али…
…дома ниодкуда. Од тада болом одјекујем.
Олистао
растанцима, шапнућу само Збогом.
И
ти ћеш рећи Не окрећи се Сине.
И
ја ћу рећи не дугујем ништа, Оче.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...