 |
| На слици: Јутро; Фотографија: imgarcade.com |
"...O, када
би господ удесио да се не мора памтити пострадање, да чежње не бршљене бол више
него радост, па да могу удахнути свежину једног обичног јутра и заплакати од
милине, тек тако…
Јер
није успомена све што из кавеза душе прхне…
…
и можда је боље да заточено окопни."
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...