...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРЕКЕ ПОЕЗИЈЕ "ТИШИНЕ"
 |
На
слици: Киша; Фотографија: http://forum.krstarica.com
|
Некада
ништа не остане од пламена
Осим
– Ништа
Дуг
мост од хладног камена
Преко
којег се тишина смуца
И
– Ништа
Из
нових љубави древне чежње цвиле
И
када су копниле највише ту су биле
Некада
ништа не оконча
Да
би окончало
Зауставе
се на трен откуцаји срца
Да
бих мук послушао
Док
заварава крај
Из
дубоких тишина древне ћутње звоне
И
када их не чујем најгласније су оне
Некада
ништа не остане од Некада
Осим
– Некада
Понека
реч сунца коси зрак
Да
се не угаси мрак
Под
којим тишину ројим
Из
позних јутара древни сутони цуре
И
када касне некуда журе
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...