На слици: Евро; Фотографија: Press Online |
Из нових рукописа
На свадбу у Чачку, у ресторан чије име нећемо рекламирати, на коју само пристигли са знатним закашњењем, званице су, по устаљеном обичају, младенцима даривале новац.
Одмах по уласку у свечану салу, девојка са високим потпетицама, која је за ту, врло неуобичајену прилику, имала улогу хостесе, усмеравала је новодошле сватове у сепаре, где их је, иза паравана, попут оних у здравственим амбулантама, сваког појединачно, односно, породично, дочекивао пар младих особа, строгог израза лица, пред којима је у потпуној дискрецији, отваран полкон-коверат и пребројаван новац намењен будућим супружницима. Утврђена сума је педантно уписивана у предвиђено поље поред имена даваоца, а након обостраног потписивања, гост је добијао копију нумерисане признанице, чиме је окончаван чин примопредаје поклона. У доброј мери затечени, по обављеном ритуалу, спроведени смо до стола где смо провели знатан део вечери. Неколико седмица доцније, у једном сасвим случајном телефонском разговору са даљим рођаком који је церемонију напустио знатно касније од нас, и такорећи међу последњима, сазнали смо да је после поноћи, домаћин славља, на изненађење присутних, прочитао бројеве признаница троје добитника награда. Најиздашнији дародавац је добио ваучер за 40 литара горива, следећи за 30, а трећи за 20 литара. „Чачанске новине“ су накнадно, позивајући се на добро обавештене изворе из градског одељења за урбанизам, објавиле интригантан чланак о неочекиваном порасту броја захтева за проширење капацитета угоститељских објеката у моравичком округу.
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...