![]() |
На слици: Разгледница старе Дервенте; Фотографија:
starerazglednice.blogger.ba
|
-Стевановићу…
Стеевааноооовићу… – звони ходником треће пешадијске чете гарнизона Здравко Челар на обали
питоме Укрине. То, споро и банатски развучено, ћата Малешев Зоран дозива
голобрадо момче из једне подкосмајске варошице. Шумадинац у лежерним валовима
познатог гласа препознаје несвакидашњост позива и осећа да ваља пожурити у
канцеларију доброћудног дебељка.
-Види,
овако, Стевановићу – започиње стара војничина док му широко, румено лице шара
шеретски осмех – добио си два писма, али у једном се налази непознат чврст
садржај. Капетан је инсистирао да коверат отвориш преда мном, а ја ћу му
реферисати о садржају чим се врати са састанка.