"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

уторак, 24. фебруар 2015.

Жена

На слици: „Водени љиљани“, Уметничка слика Алексеја Зајцева; Фотографија: http://www.artrussia.ru/


Обнажена
На месечини
Зар ти се не чини

Жена
Ниси више

Од молитве
Тише
Искорачи
Из мене

Лепота када запрети
Исплети
Од сећања венчић туге

И након тишине дуге
На пут крени
Далек

Као прохујали век

…Очи када подигнеш
Место је твоје

Баш оно

На које

недеља, 22. фебруар 2015.

МОТИВАЦИОНО ТЕРАПИЈСКЕ СТРАТЕГИЈЕ, други део

 
             На слици: Уметничка слика Андре Кона; фотографија: http://www.livemaster.ru


Мотивационо терапијске стратегије, објаснили смо то у претходном тексту на исту тему, представљају скуп стратегија или техника чији је заједнички именитељ помоћ клијентима који имају тенденцију да се лепе за сопствене проблеме – да из тог зачараног круга изађу и усмере пажњу и енергију према трагању за решењима и ангажовању на проблемима. Тада смо описали две стратегије: 1. „Жељену ситуацију“ и 2. „Чудо питање“. У тексту који следи биће приказане следеће три стратегије: 3. „Трагање за изузецима“, 4. „Некадашњи успеси“ и 5. „Резимирање“.

понедељак, 16. фебруар 2015.

Мала ноћна рапсодија

...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "ТИШИНЕ


На слици: „Унутрашњи свет“; Фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world


1.
Из ноћи
Чује се ноћ

Страшан бат

Одакле долази
Из какве црне ноћи

Шта је оно тако црно
Са собом што носи

Чију несаницу походи ноћас
Ноћ

четвртак, 12. фебруар 2015.

На одмору

На слици: "Унутрашњи свет"; Фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world
На слици: "Унутрашњи свет"; Фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world
   Са видиковца изнад Стратонија, опустелог радничког насеља на северном ободу Јерисоског залива, тридесетак километара подаље од Ставроса, на шумовитом и кривудавом путу ка Светој Гори, пружао се задивљујућ поглед на најисточнију обалу Халкидикија. Туристи, повратници са годишњег одмора, често, а они који су тек пристизали на летовање, готово по правилу, застајали су на пространи паркинг и са минијатурног летњиковца, на врху  дубоке и стрме литице, занесено разгледали мирну површину воде која је лено и равномерно лизала потамнелу плажу Стратонија.  У даљини су се западном страном копна, простирали валовити брежуљци Какова и даље ка југу, густа ниска шума, наднесена над сеновити друм који је путнике водио до Јерисоса и Неа Роде са источне и Уранополиса са западне стране уског полуострва. Иза гордог рогљастог бедема у који је био загледан Лазар Михајловић, јунак ове приче, отварао се српасти обрис господствене јерисоске обале на коју ће пристићи већ десети пут узастопно, на мирно, заводљиво и помало самољубиво рибарско месташце необичних противуречности, које су га безмало чиниле мистичном, ванвременом комуном.

субота, 7. фебруар 2015.

Апокалиптични Триптих или, о неизрецивом

На слици: Бичевање Христа, уметничка слика Микеланђела Каравађа; Фотографија: rapidlinks.org

Предалеки друже мој, док чекам да се вратиш, још како Ти могу дошанути, почуј, ово само почуј: Никако да искажем оно што желим. Не вреди, не иде. Док тражим оне речи којима се залази у тишине, а њих ниоткуда, док тражим оне речи којима се може икуда из овог трена, изгледа да постоји нешто у природи ума и стваралачког бића што нас штити од најдубљег бола.
Јер, оно неизрециво не може бити ништа друго него – бол!
Да, да, Друже, драги мој… Очитост емоција је само калдера старог вулкана. Силазак у њих је већ нешто друго. А опет, све што из савести насилно изгонимо, прогони савест потом.
Богу хвала, Ти разумеш оно што говорим (и не говорим).
И, можеш се поуздати у тишину и мук. Друже мој…