"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

понедељак, 31. март 2014.

Фрагменти 22


На слици: Храм у Русији; Фотографија: http://pletenijesloves.wordpress.com/

(…)”праштање је простор у којем је смештен читав наш живот, па и те пусте црвене линије попут мртве страже нашег свакодневног битисања, и често, праштање представља прелажење преко њих да бисмо животу дали шансу да настави даље”(…)
                                                                            * * *

(…)”Велика разочарања захтевају велика праштања. Велика разочарања стварају велике и хладне празнине, оне рупе у нашим душама кроз које неповратно отиче живот, док праштање од тих рупа твори нови крвоток и живот облива новом топлином”(…)

                                                                                                       Из "Препознавања"

петак, 28. март 2014.

Без наслова

На слици: Сцена из филма “Андреј Рубљов”, Андреја Тарковског из 1966. године;
Фотографија: http://www.novosti.rs

Од када тебе нема, не престајем да разговарам са сопственом савешћу.
А савест уме бити тако немирна…

понедељак, 24. март 2014.

Фрагменти 21

На слици: Николај Берђајев; фотографија: www.pouke.org

"ДЕМОКРАТИЈА КАО ДА НЕ ПРЕДВИЂА, ДА СЕ ВОЉА НАРОДА МОЖЕ УПРАВИТИ НА ЗЛО, ДА ВЕЋИНА МОЖЕ СТАЈАТИ ЗА НЕПРАВДУ И ЛАЖ, А ИСТИНА И ПРАВДА МОЖЕ ОСТАТИ БЛАГО НЕЗНАТНЕ МАЊИНЕ. У ДЕМОКРАТИЈИ НЕМА НИКАКВИХ ГАРАНЦИЈА, ДА ЋЕ ВОЉА НАРОДА БИТИ УПРАВЉЕНА НА ДОБРО, ДА ЋЕ ВОЉА НАРОДА ПОЖЕЛЕТИ СЛОБОДУ, А НЕЋЕ ПОЖЕЛЕТИ ДА УНИШТИ СВАКУ СЛОБОДУ БЕЗ ОСТАТКА"                                                                            
 
                                                                                                   Николај Берђајев

петак, 21. март 2014.

Реминисценција

На слици: "Зимски пејсаж" Алексеја Саврасова; Фотографија: www.wikipaintings.org

Не усуђујем се да те потражим. Бојим се кога ћу пронаћи испод талога чежње раскомадане непрегледним сутонима. Хоће ли бити твој стид под напуклом пути? Или можда нека друга васиона, хладна, непомична, као змија склупчана у својој оскрнављеној лепоти?

Не усуђујем се да те потражим… На раскршћу сећања скрушено ћуте: погрешно лице, слагано дете и преварена вечност… Имам ли ишта са тим? Више? Тек… Полако, почињем да се обрачунавам са речима, бекства да раскринкавам. Лишће нежно прекрива илузије и неке  бивше странпутице. Новембар почиње да личи на детињство. И… као да ћу се неког скорог јутра поново насмејати.

Не усуђујем се да те потражим…
Опрости.

уторак, 18. март 2014.

Поље

...ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА
На слици: Месечина, Степана федоровича Колесникова; Фотографија: www.liveinternet.ru


Превелика земља Поље мало
Под ћутњом полегло
У један уздах искриште стало
У тишину одбегло…

Премеђена земља Поље мило
Гдегод Вид догорева
У једно небо све се слило
Да снева и доснева

Земља мала Поље превелико
Узнесено на те своде
Зашто је тихо

Тако тихо, 
Господе?

петак, 14. март 2014.

Напослетку

На слици: Уметничка слика Андре Кона; фотографија: http://www.pinterest.com/

     Није то био обичан неспоразум, попут оних, на пример, око времена неког састанка, или количине шећера у шољици кафе… Не. Од оваквих неспоразума су се одувек померала тла, растављале планине и мењали токови вода. Био је то неспоразум прећутаних недословности. Речи неизговорених…

***

     …А, слутим, постоје и тишине оне, заглушујуће и дубоке, без којих не бих проговорио. Ако јесам?
Као и несанице дуге, предуге, без којих не бих уснио. Ако сам учинио то?
Постоје и оне странпутице, без којих не би било пута. Да игде кренем. Икада…
И слутим, не смем стати на пут себи. Још мање другоме. Неразумно је прво и непристојно друго…

уторак, 11. март 2014.

Недосневна

...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "ТИШИНЕ"


На слици: "Руска песма", Алексеја Зајцева;
Фотографија: http://www.artrussia.ru/

Недосежна
Хладна и нежна
Љубав је твоја…
Неизбежна
…моја

Стишћем зубе
Да те усне никада не пољубе

Јер
Звер
Је чежња
Древна

Недосневна
Тајно
Свебола

Охола
Нехајно
Ћутиш време
И из неме
Крошње века-
Тишине јека

Јер
Звер
Је чежња
Древна

Неизбежна
…моја

Недосневна…

понедељак, 10. март 2014.

Фрагменти 20

На слици: Оноре де Балзак, скулптура; Фотографија: www.teenproblem.net


Човек није ни добар ни рђав, рађа се са нагонима и способностима; друштво га чини савршеним, бољим, али тада интерес страховито развија његове рђаве склоности.   
                                                                                                               
                                                                                                                     Оноре де Балзак

петак, 07. март 2014.

Од када се опростисмо...


…ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА
На слици: "Распутица" Алексеја Саврасова из 1894. Фотографија: http://dic.academic.ru/

Од када се опростисмо, а опростисмо се у оној ћутњи недоћутивој и речи неизрецивој, у оном гласу безгласном где је мук исклесао студени крви, на оном месту безместном где је крик походио пустопољине ума и кораци остали неоткорачани а конци неокончани; од када се опростисмо, обнажени и обезнађени, осаме ме маме и ништа не замире, ни ноћ ни обданица, и тишина у сваком трену векује и истину праскозори блиставу и једину о нама, земљо моја…

Од када се опростисмо неко нечујан и смео не престаје да ми беспути раскршћа и затвара се круг између друмова и мене и сасвим је све једно хоћу ли ја напустити своје скровиште или ће скровиште напустити мене – уздах ће ми дуго још поткрадати сваки минут дана шкртих и бесконачних и не знам хоћу ли икада више узмогнути да ти прозборим о смирају, као вечерас што чиним:

среда, 05. март 2014.

О Слободи морамо певати

На слици: Сцена из филма “Андреј Рубљов”, Андреја Тарковског из 1966. године;
Фотографија: http://blog.dusdincondren.com/




Свако несмотрено релативизовање, игнорисање или негирање историјске перспективе у сагледавању генезе српске косметске драме ( и не само косметске, већ свих за последњих стотину и више година ) не представља само пуко прихватање арогантно наметане реалности нити тактичко афирмисање ирационалне антиповесне снисходљивости у тобожњем надмудривању са империјалним експанзионизмом планетарног господара, већ надасве робустни, стратегијски механизам гашења националне свести и ућуткивања историјског гласа српског Народа. Ово потмуло али хармонизовано становиште безмало целокупне домаће политмедијске класе, на жалост, постало је не само опште место у свакој анализи актуелне државне политике према врху овоепохалног леденог брега вишевековне косметске санте леда, већ превасходно парадигма угрожавајућег вредносног система чија мрежа кобних последица добрано урања у тајанствени народни мук до самог националног крика, претећи да и њега учини тривијалном историјском ефемеријом…

уторак, 04. март 2014.

Осама

...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "САМОЋЕ"
На слици: "Вијугав друм" Степана Федоровича Колесникова; Фотографија: www.arcadja.com



Земљо драга земљо мила
Јецаја свила
Везе чудан шум

Низ друм…

Међ` пољанама нашим
Пустим

И уздахом
Густим
Осама ромиња

У сенкама топола заплетена

понедељак, 03. март 2014.

Фрагменти 19

На слици: Ф. М. Достојевски; Фотографија: blogs.privet.ru

"...Наиме, то друго је следеће: по моме унутрашњем убеђењу, најпунијем и неодољивом – Русија неће имати, и никада није имала, таквих завидљиваца, таквих мрзаца, клеветника, чак јавних непријатеља, као што ће бити сва та словенска племена, чим их Русија ослободи, а Европа пристане да их призна за ослобођене! И нека нико не протествује, не спори, не виче на мене: да преувеличавам, и да мрзим Словене! Ја, напротив, јако волим Словене и зато се бранити нећу; али знам да ће се све тачно онако догодити као што говорим; и не због неког тобоже ниског и незахвалног, карактера Словена; не! њихов је карактер у том смислу као и свих народа; него ће се оно десити зато што се такве ствари на свету друкчије и не могу дешавати. Говорити о томе још опширније, нећу; знам толико да ми никако не треба ни да захтевамо од Словена захвалност, и треба да се припремимо унапред да је неће ни бити. Једаред ослобођени, почеће они свој нови живот, понављам, баш тиме што ће измолити од Европе, од Енглеске и Немачке, рецимо, јемство и протекторат за њихову слободу; у том концерту европских држава биће и Русија – али они ће баш у смислу заштите од Русије то и измолити. Они ће неизоставно, у себи, ако не и гласно, поставити убеђење: да Русији не дугују ни најмању захвалност; напротив, да су се при закључењу мира једва спасли од властољубља Русије, и то посредством европског концерта; а да се није умешала Европа, Русија би их, отевши их од Турака, прогутала сместа „имајући у виду проширење својих граница, и оснивање великог свесловенског царства, ради подјармљивања Словена грамзивом, лукавом и варварском великоруском племену“. Дуго, још врло дуго неће они бити у стању да признају ни некористољубље Русије, ни велико, свето, нечувено у свету њено истицање оне највеће идеје међу идејама од којих живи човек, и без којих ће човечанство – ако т. ј. те идеје престану да живе у њему – охладити се, унаказити, умрети у ранама и у немоћи..."
           Фрагмент из „Једне посебне речце о Словенима“  ПРОЧИТАЈ ВИШЕ