"ТВОЈЕ ЋЕ ТЕ РЕЧИ ИСКУПИТИ И ТВОЈЕ РЕЧИ ЋЕ ТЕ ОСУДИТИ"

петак, 28. фебруар 2014.

Не могу да пронађем земљу једну

...ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИЛУСА
На слици: Сцена из филма “Андреј Рубљов”, Андреја Тарковског из 1966. године;
Фотографија: http://www.gordon.edu


Не могу да пронађем земљу једну… 
Не, не туђу, одвећ моју. Што је напустих у зли час, пролећа једног, можда оног, а можда овог, једне године, не могу да се сетим које… оне можда, а можда ове … Не могу да пронађем земљу једну…

А канда је тражим вековима. Ја, пустиножитељ тишина и бдења. Кријућ` лице од времена мена. Од пута одвраћан, на беспуте испраћан… Уморно за њом трагам и у траг свој урањам. И лутам. Пустинолутам еонима, туђ свима. Без јаука, без крика, без урлика… Устима пуним свелог лишћа венчић уздаха смерно нижем. И прошлост подижем. Из песка. И суза ми једина, најчишћа, на своду блиста као фреска.

четвртак, 27. фебруар 2014.

Родитељи, издајте ефикасна наређења

На слици: "Борба петлова" Паје Јовановића; Фотографија: http://www.riznicasrpska.net/

    Одавно је примећено да уколико родитељи промене начин на који издају заповести својој деци, могу постићи знатно побољшање у међусобним односима. Дакле, родитељи, када хоћете нешто да наредите свом тинејџеру, или га упутите на нешто, узмите у обзир следеће препоруке:
  
    Будите сигурни у то што хоћете! Другим речима, никада немојте заповедати нешто ако немате намеру да то видите урађено или немате намеру да спроведете консеквенце, уколико то буде потребно. Када захтевате нешто, морате имати разрађен план – како ћете наградити добро понашање, а како казнити неизвршење – зато што морате показати да сте озбиљни.
    Не издајте команде у форми питања или тражења услуга. Издајте заповест једноставно, директно и пословним тоном, маколико вам то строго и непријатно изгледало. Ипак, уколико заиста мислите да детету дате могућност да бира, онда то и реците тако ( на пример, „Хоћеш ли домаће задатке да радиш сада или после вечере?“ – то је давање избора;  Односно, „Да ли би хтео да сада радиш домаћи?“ – онда када то значи „ради домаћи задатак“, када не желите да оставите избор).

уторак, 25. фебруар 2014.

Шарпланинска тишина

...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "ТИШИНЕ"
На слици: Светиња у Русији; Фотографија: pletenijesloves.wordpress.com


Колико сам ти пута пошао
Само једном да бих стигао
Под сводове твоје
Где све моје
Почива

Србијо
Мораш остати жива

Колико сам ти пута пошао
Кроз колико себе прошао
Свакој сумњи неверан
Протеран
Од свих

Србијо
Морао сам бити тих

понедељак, 24. фебруар 2014.

Фрагменти 18

На слици: Карел Чапек; Фотографија: pi-centrum.e-shoper.net

            "Замислите каква би тишина настала када би људи говорили само оно што знају"
                                                                                                   
                                                                                                                   Карел Чапек

петак, 21. фебруар 2014.

Смем ли речи те да се сетим


…ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА
На слици: "Оџаклија" Паје Јовановића; Фотографија: http://www.riznicasrpska.net/


Нисам смео да се поуздам у тишину и мук. Превелико је ово поље за ћутање. Нисам то смео…

Од непомичности те, узмакли ми капије земне, на врата ми залупали, праг ми са неба спустили на тло.

Нисам смео то…
Зато одговоре питам немо којим стазама међу одјеке, кроз коју осаму до кључа свог?

И смем ли речи те да се сетим? Цвета тог да се латим? Смем ли?

Нисам смео да се поуздам у тишину и мук.

Од глувила тог осташе мутне шумадијске магле у мени, недокучене осташе славске месечине…

И стране света што само тамо имају име, на своје путе кренуше далеке…

Зато саговорника не тражим више ни у коме. Ни у себи. Саучесник је то само нечујни и зна добро – оно што сам вековима праскозорио најдубље издише данас.

среда, 19. фебруар 2014.

Част појединца

На слици: "Ово је горе", графика Франциска де Гоје; Фотографија: www.friendsofart.net

-Интелигентан, виспрен и креативан поједнац чија је суштинска карактеристика кретање ка одговорној индивидуалности нужно мора бити анксиозан. Хоћу рећи да је анксиозност данас – тј. у културном амбијенту савремене цивилизације која зарад својих културних и вредносних идеала захтева брутално одрицање од властитости до потпуног обезличења – привилегија самосвојних и здравих појединаца. И управо је свако друштво данашњице утолико здравије уколико је анксиозност у њему више изражена.

-Бојим се да ће противуречност о односу анксиозности и здравља друштва мало ко разумети на прави начин.

-Сасвим сте у праву. У вашој стрепњи је, наиме, сублимирано драматично сведочанство болести цивилизације и одсуства сваког поимања њеног изопачења и пропасти. Али, ако дозволите, и клица опоравка, јер овог часа, можда сасвим нехотично, проговарате из личне анксиозности. Ви, наиме, бринете о епилогу становишта које износим и то је, свакако, Ваш велики допринос опстанку не само становишта овог типа већ и самог концепта улоге анксиозног појединца. И, ако хоћете, у коначном исходу, опстанка смисла човековог постојања и његове овоземаљске мисије. И буде ли више појединаца налик Вама, биће више оправдане наде да цивилизација није изгубљена и да је богоугодност пут спасења.

уторак, 18. фебруар 2014.

Сонет за клавир и оркестар

…ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ “САМОЋЕ”

На слици: Уметничка слика Андреа Кона;
Фотографија:http://msalisa.ru/archives/1622

Не спавај никада крај музичке кутије
Учиниће ти се у часу састанка са сном
Да моје срце врело бије
Као некада што је тукло за тобом


Биће ти тада, зацело, мило
Можда ћеш се и насмејати неприметно
И док ти буде дрхтало било
Ја ћу само уздахнути сетно


Ако те такнем оком или уснама
Попут свеће што се гаси
То је само да те не плаши тама


И да моји густи, густи уздаси
Као какве себичне ноћобдије
Не надгласају мелодију из музичке кутије



                                                                                                                               Фебруар 1994.

понедељак, 17. фебруар 2014.

Фрагменти 17

На слици: Хулио Кортасар; фотографија: cafedefloreparis.blogspot.com

Размисли добро: када ти поклањају сат поклањају ти мали цветни пакао, тамницу ваздуха. Не дају ти само сат… Не поклањају ти само тог сићушног клесара којег ћеш ставити на руку и шетати са њим. Поклањају ти, не знајући, и најстрашније је што то не знају, поклањају ти један крхки и пролазни комадић тебе самог, нешто што је твоје али није од твог тела, што са твојим телом треба спојити каишем као неком очајном ручицом која се хвата за твоју шаку. Поклањају ти потребу да га навијаш из дана у дан, обавезу да га навијаш да би остао оно што јесте; поклањају ти опсесију да провераваш колико је тачно сати у излозима златарница, вестима са радија, телефоном. Поклањају ти и страх да ћеш га изгубити, да ће ти га украсти, да ће ти испасти на под и разбити се. Поклањају ти његову марку, и сигурност да је та марка боља од других, поклањају ти склоност да упоређујеш свој сат са осталима. Не поклањају ти они сат, него си ти поклоњен, тебе дају за рођендан сату.

                                                     Увод у обуку за навијање сата, Хулио Кортасар

петак, 14. фебруар 2014.

Нисам те заборавио

...ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА


На слици: Сцена из филма “Андреј Рубљов”, Андреја Тарковског из 1966. године; Фотографија: pletenijesloves.wordpress.com

…Нисам те заборавио. Упркос свему. У инат свима. Само сам заћутао. И канда тихујем читав век. Не о теби само… Не. А, тако то умем. И једино, канда… Упркос себи. У инат жамору.

Па ипак, понекад још прозборим са собом, а са ким другим, о теби, а, о коме другом… И тада, некако, учини ми се туђин некакав нада мном да мотри, присан са заборавом, у дослуху са издајом,  јер туђин одавно бди у мени. И са странцем заверенички да шапућем, учини ми се. Знаш ти… И не морам ти се исповедати. Знаш ти…

A док сам ти певао о Слободи, гласа није било, јецај мој је јечао у себи. Од када сам замукао, ништа друго не чујем… И сам себи одјекујем. И свака неизговорена реч ми на срце пада.

четвртак, 13. фебруар 2014.

Петофакторски модел личности

На слици: Пейзаж. Село Волынское. 1887, Алексеја Саврасова; Фотографија:nevsepic.com.ua

Петофакторски модел личности представља данас најутицајнији теоријски модел у области психологије личности. Аутори овог модела (Costа i McCrаe) су поред основних теоријских принципа назначили и историјски контекст у коме је модел личности настао, његово језичко и емпиријско порекло као и односе са другим значајним моделима личности.

Како творци наводе, овај модел личности, иначе настао и усавршаван током последњих 25 година, претпоставља да се структура личности може описати са пет широких димензија: Неуротицизам, Екстраверзија, Отвореност, Сарадљивост и Савесност. Наводи се, такође, да  овај модел није само пуки опис личности, већ да одражава природне категорије људског понашања. Његов значај, како наводе аутори, није у томе што је то можда “коначна“ истина о структури личности, већ у покушају да се изоловани, међусобно неповезани делови психолошких знања о личности повежу у један целовит и смислен систем. Петофакторски модел, према томе представља свеобухватан списак црта личности који са пет поменутих фактора обухвата нормално и патолошко у јединствено поље личности. Модел не представља теорију психопатологије личности већ полази од става да нема квалитативне разлике између нормалне и патолошке личности.

Аутори овог дела наводе да Петофакторски модел личности припада оној области психологије личности која се бави базичном структуром, односно базичним цртама личности а под базичним цртама личности се подразумевају они стабилни и непроменљиви конструкти који могу да објасне највећи део индивидуалних разлика међу људима.

Када се говори о историјским коренима Петофакторског модела личности, у прве претече овог модела могу се сврстати радови Мекдугала из 1932 године који је сматрао да се личност мора анализирати  кроз пет различитих фактора, и то: интелект, карактер, темперамент, диспозиције и расположење.  Следе радови Терстона из 1934. године и Гилфорда из 1936. године а нарочито важним се сматра рад Катела који је операционално дефинисао скоро 18 000 хиљада термина на енглеском језику за опис личности и понашања да би исте свео на 16 фактора личности.

Важно место у настанку Петофакторског модела заузима тзв. „Лексичка хипотеза“. Ова хипотеза се базира на идеји да језик, као акумулирано и кондензовано људско искуство може да послужи у разумевању структуре и функционисања личности. Основни циљ модела јесте организација црта личности и њихово поједностављење свођењем на мањи број основних особина и својстава, ради лакшег разумевања и практичне употребе, насупрот набрајању појединих црта личности.

Као што је раније речено, Петофакторски модел личности претпоставља да се простор личности може описати и дефинисати дуж пет базичних димензија. Сваки од пет фактора представља скуп различитих когнитивних, афективних и бихејвиоралних димензија. Ови фактори се називају ДОМЕНИ. Постоје и АСПЕКТИ, и то су уже црте, хијерархијски нижег нивоа, које ближе одређују садржај сваког ДОМЕНА.

    Аутори наводе следећих пет ДОМЕНА:

среда, 12. фебруар 2014.

Част мањине

                           На слици: "Мачевање" Франциска де Гоје; Фотографија: www.phaidon.com

-Бивао сам уистину само онда када сам био сам или, у најгорем случају, када сам био у мањини. Али не у било каквој, већ озбиљној и знатној. И што је мањина била већа, што се више примицала потпуном самству, утолико је и моје бивање било смисленије а лични доживљај самства  подстицајнији.

-Хоћете рећи да човек ЈЕСТЕ само када је у мањини?

-Верујем да човек ЈЕСТЕ само онда када трага, као и да оно за чим трага ЈЕСТЕ све до часа када бива пронађено и досегнуто. А познато је повести у којој мери је већина статична и инертна, колико самозадовољна и некреативна, односно у којој мери је мањина, а често, само појединац, агилна и продуктивна. Најпосле, нису ли читаво човечанство напред вукли усамљеници до чудаштва, прогнани из медиокритета и отклоњени из општих стандарда својих епоха. Обратите пажњу на судбине Галилеја, Коперника, Тесле…

уторак, 11. фебруар 2014.

Враћање

...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "ТИШИНЕ"

На слици: Уметничка слика Андреа Кона;
Фотографија: karat773.ru
Са свих страна враћам се у себе
Много ме је никуда било
А никуда много…

Из давнина рубоумља слепоочја тишина
Из нигдина
Стижем
Са уснама на усни сутона крви
За којим праскозорје залупих
Громко
Кришом
Сакупљм све мене
Од мене пострањене
Са многих пута и беспута
Оковрата суноврата неповрата
Састајемо се на растанку растанака
Свих којих бејах ЈЕДАН
И сваком узгредан
И ниједном вредан

Са свих страна враћам се
Од немила и недрага
Из нетрага
Тумара нас не зна се
Да се никада не зна
Где не стигосмо
Стижући
И не бејасмо бивајући
И где клицасмо наздрављајући бекству
Клицаном језиком за зраком
Оног сунца
Бегунца
Заводника
Љубавника
Мученика
Песника
Чеда…

Чеда
Каква тужна војска
Из давнина рубоумља слепоочја тишина
Из нигдина
Са свих страна враћам се у себе
Много ме је никуда било

понедељак, 10. фебруар 2014.

Фрагменти 16

На слици: Милан Кундера; Фотографија: www.lepotaizdravlje.rs

„Екстреми су границе иза којих престаје живот и свака екстремистичка страст, у уметности као и у политици, само је маскирана чежња за смрћу.“
                               
                                              "Неподношљива лакоћа постојања", Милан Кундера

петак, 07. фебруар 2014.

Очев непребол


...ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА

На слици: Магла; Фотографија: www.photodom.com
Расплела си косу бешумна лепотице.  И прозборити нећеш.  А, ко ће очешљати боре које ноћ просу обронцима стаса?

Коме да кажем…

Ископали су ти очи МОЈИМ прстима. Срце су ти ишчупали ОВИМ шакама. Немаш више нити гласа. СВОЈИМ сам твој утихнуо. Земљо моја…



Остала је од тебе само моја чежња за тобом. Оно корака што те не прокорачах, оно стаза што не докорачах… И очев непребол који од сопствене деце прикривам.

четвртак, 06. фебруар 2014.

Антисоцијално понашање младих, пети део - Протективни фактори

На слици: Уметничка слика са Изложбе у галерији Руског Дома; Фотографија: www.novosti.rs

Одредивши најпре појмовни оквир феномена антисоцијалног понашања младих, а потом и најзначајније теорије  делинквенције и два основна типа антисоцијалног понашања младих (перзистентно и адолесценцијом лимитирано антисоцијално понашање), као и основне групе фактора ризика антисоцијалног понашања, показали смо, донекле, да антисоцијално понашање није толико резултат слободног избора младих људи, колико је последица њихових сужених могућности. Неповољне социјалне околности и биолошке предиспозиције, неадекватни родитељи, одбацивање, одсуство осећаја припадности друштву, чести стресови (нарочито губици), указују на несрећу и немогућност налажења оптималног места у просоцијалној средини. Избор позиције „против друштва“ је много чешће принудан избор у недостатку бољих решења, него слободна воља „искварене душе“.

среда, 05. фебруар 2014.

Тајна националног окупљања

На слици: Сцена из филма “Андреј Рубљов”, Андреја Тарковског из 1966. године; Фотографија: http://www.novosti.rs



Ако се не окупимо око идеје о националној Слободи окупиће нас, јалове и неме, слобода а(нти)националних идеја. Лебдеће худо око нас и кроз нас а ми ћемо у најсрамнијој тражити утеху за наше данашње лицемерје, неодлучност и кукавичлук.

Ако дозволимо слободу а(нти)националних идеја окупираћемо сами идеју о Слободи трагичније неголи било који окупатор Отаџбине у њеној историји са свирепом страшћу која ће надвисити и ону којом смо самобитност опседали током комунистичке епохе.

Aко се не окупимо око идеје о националној Слободи, лишићемо пркоса свест о вредносној, економској и територијалној окупацији Отаџбине.

Лишимо ли пркоса свест о окупацији Отаџбине, признаћемо и сами да национална свест није камен темељац наслеђене националне свести српског Народа и да су у праву они који настоје да нас суоче са тзв. историјском нужношћу чији је крајњи циљ прихватање измишљене и наметнуте реалности.

уторак, 04. фебруар 2014.

Цвеће очевог завичаја

...ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ "ТИШИНЕ"
На слици: Мотив са Шар-планине: Фотографија: http://pletenijesloves.wordpress.com/
Сасвим случајно
Или не
Само пар година уназад
Мој отац је из топлих дланова завичаја
Понео грумен земље
И семе безименог цвећа
Свог детињства…

У новом свету
Очевим сузама заливана
Зебњиво клија Слобода црвених латица

Коју изнова ваља освајати

понедељак, 03. фебруар 2014.

Фрагменти 15

На слици: Костас Монтис; Фотографија: http://www.costasmontis.com/

“Слобода, пријатељи, захтева велику помност, ни за секунд је не би требало изгубити из вида, немојте се никако заносити”.                                                                                                                                                                             Костас Монтис