 |
| На слици: Црква Лазарица у Крушевцу; Фотографија: Slike Kruševca |
...Дубока је ноћ док записујем ове речи. Дубља од најдубље ноћне тмине. Из амбиса њеног не чује се ништа. Одакле долази, из какве црне ноћи, шта је оно тако црно што са собом носи? Чију несаницу ноћас походи још? Али авај, шта се ту може?
Отварам прозор и палим цигарету. Под балконом гасне Крушевац. Са ове висине он понире савршено мирно, готово спокојно, и не мари…
Тамо негде иза тамних врхова Јастрепца, на ободима његових југозападних обронака стари друм завија десно, а недуго затим, лево, и наставља право, право и далеко, тамо далеко… и на мах, ја сасвим јасно видим све ишчезле градове које ми је силник узмакао: Сарајево, Мостар, Дубровник, Сплит… Призрен. Призрен, где не могу више, где не смем, где сам добре људе оставио…
Ветар злокобо вуче тешке, црне облаке подбагдаљем и до мене се нејасно разлеже одјек звона цркве Светог Првомученика Стефана.
Еееј… то Лазарица објављује рождество Пресвете Богородице.
Речник појмова:
Багдала, брдо изнад Крушевца са којег се пружа диван поглед на град и његову околину. Назив је, по једној верзији настао од персијске речи „Багда-Алах“ (божански поглед), по другој, од истоветне турске речи, истог или врло сличног занчења , а по трећој, значи „божански врт“.
Црква Светог првомученика Стефана, налази се у центру Крушевца и подигао ју је кнез Лазар деценију пре Косовског боја. У народу је позната ка црква Лазарица.
 |
| На слици: Призрен ноћу; Фотографија: Wanderlust Travel Magazine |
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...