 |
| На слици: О индивидуализму; Фотографија: Tacno.net |
Идеологија радикалног индивидуализма (по моделу „хлеба и игара“, илити „живот је кратак, дохвати
батак“), чија експанзива и у одређеној мери, агресивна кампања, представља
доминантни вредносни дискурс последњих деценија, у основи је онтолошки
несвојствена људској природи и представља концептуално, теоријско покриће
западних школа мишљења за оправдање и фаворизовање хедонистичких прохтева
савременог човека. У њеном изопаченом корену, заправо стоји идеја апсолутне
окупације људских слобода (на којима, гле чуда, парадоксално, управо она,
громогласно и искључиво инсистира), кроз афирмисање човекових базичних,
биолошких потреба, а не, како се наивно мисли, ослобађања од корозивног дејства
вредносних друштвених наслага којима се гуши и спутава посебност и креативност.
Колективизам, са друге стране (првооптужени
за узурпацију индивидуалности), као алтернативна животна парадигма заслужује
сваку пажњу, а за почетак, рехабилитацију свог статуса у оквиру филозофских
доктрина. Јер, подвала и клопка су смештени тамо где се најмање надамо, и
одакле има најефективнији утицај – у самој науци, чији неупитни ауторитет
лицемерно и покорно прокламује идеју анархичног индивидуализма. Тек потом следе
медији, на које се „сви“ обрушавамо…
Нема коментара:
Постави коментар
Verba volant, scripta manent. – РЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ...