Вечерас потписујем "ПРЕПОЗНАВАЊЕ"

На слици: „Препознавање“, књига, Станимир Трифуновић; Фотографија: pletenijesloves.wordpress.com

Зима 1981. Тринаестогодишњак са облогама на челу лежи у ватри и са нејасном зебњом дрхти над судбином болесног Немечека, витеза-клинца из “… Павлове улице“. Чини то са страшћу која грозницу завејава бунилом.

Лекар, блиски рођак, вади наранџе из папирне кесе и шапуће му у ухо: „Време је да пређеш на озбиљнију књижевност, ето, на пример, Чехова…“

Пролеће 1982. Испред Бетексовог излога плоча један четрнаестогодишњак пребројава уштеђевину од некупљених ужина. Светлост уличног канделабера пада на Abbey Road преко чијег пешачког прелаза четворица самоуверено корачају. Албум који му недостаје. Као и три динара у џепу.

Неколико корака даље. Ђачка књижара. Прегршт свезака наранџасте боје, понека РИЗ-ова оловка, Пеликан гумице и… Зелене корице: Чехов, Приче, Рад… „Хм, стрико је паметан човек, а претећиће и за флипере у холу градског базена…

Исте ноћи. Загледан у Нађенкину недоумицу голобради момчић ПРЕПОЗНАЈЕ заводљиву лепоту игре речима. На радном сточићу јутро обасјава истргнут лист из свеске и неколико неспретних реченица о…

Децембар 2015. Син некадашњег тринаестогодишњака, данас средовечног чиновника једне несвакидашње установе у унутрашњости Србије, седи у наслоњачи и слушајући Here Comes the Sun са албума који је његов отац, волшебно уштедевши три динара више, купио наредног месеца исте оне године, прелистава једну књигу необичног наслова и још необичнијих корица. Чини то са мешавином узбуђења и знатижеље. Прикрадам се на врховима прстију и шапућем му у ухо: „Време је да пређеш на озбиљнију књижевност, ето на пример, Чехова…“

…Добро вече, даме и господо.

Вечерас потписујем ПРЕПОЗНАВАЊЕ.

… своју прву прозну књигу, збирку прича, која не би угледала светло дана да нема оних којима је посвећена, и да није било несебичне подршке свих вас, мојих блогопријатеља. Ви и не слутите шта сте за мене учинили и шта ми представљате. Најискреније се захваљујем свима.

Посебну захвалност дугујем Негослави Станојевић, чији ме је приказ књиге “постидео“ и охрабрио. Хвала Негослава!

И, хвала Дејану Златићу који се одушевљено прихватио истог посла, али је из објективних разлога морао одустати. Жао ми је што је овога пута живот стао између нас.